|
NA KRILIMA PTICE FENIKS
Mali prilog za biografiju grupe Majke
 Najbolje stvari dolaze iz provincije.
Danas, pokušavajući da odgonetnem šta je to što me dugi niz godina vraća vinkovačkom bendu Majke, dolazim do vrlo jednostavnog otkrića - radi se o mitologiji! Verujem da su mnogi od vas čuli za mit o ptici Feniks koja se neprestano obnavlja iz sopstvenog pepela. Čini mi se da je burna sudbina ovog izuzetnog benda i njegovih članova vezana baš za ovaj mit. U muzičkoj karijeri dugoj dvadeset i četiri godine naizmenično se smenjuju najtragičniji lomovi i padovi grupe momaka iz slavonske provincije sa najblistavijim uspesima, koji dolaze onda kada se to od njih najmanje očekuje. Istorija ovog benda jeste priča o neprestanim sukobima i pomirenjima, heroinskom paklu, ličnim tragedijama, blistavim comeback-ovima, ali pre svega o nepresušnoj ljubavi prema muzici. Ipak, radi boljeg uvida u čitavu priču, treba se vratiti na sam početak.
...Vinkovci su bili grad vlakova... Veliko željezničko čvorište iz kojeg je skoro svake tri sekunde polazio vlak. Vlakovi, pruge, cesta, stalna prisutnost putovanja... - sve je to ostavilo traga u svima nama. Sad mi se čini da Majke nikad nisu bile urbani bend. Više smo bili bend ceste, putovanja, vožnje, nezaustavljanja... - reći će u jednom intervjuu Goran Bare, pevač i frontmen Majki. A upravo je pesma Putujem, iz ranog perioda benda, ona koja opisuje takvo osećanje tranzicije, koje sa sobom nosi određenu opasnost: Ja putujem, putujem krajevima/koje ti nikada nisi vidio/ja putujem, a putovanje ubija/ti imaš problema, al' mene nigdje nema. Vrlo specifičan položaj u kojem se ovaj gradić našao početkom osamdestih, učinio je od njega tranziciono mesto za sve mlade i talentovane ljude koji su želeli nešto više od života. Jedan od takvih je i Dubravko Mataković, ponajbolji hrvatski strip crtač, koji je najveće uspehe doživeo u Zagrebu. Jednostavno, Vinkovci mu takvu afirmaciju nisu mogli pružiti. Tako će u jednom intervjuu iz 1991-e gitarista Majki Ivica Duspara izjaviti za Vinkovce: Tamo je tolika bijeda, tamo nema ničega, bijeda duhovna i kulturna, možeš zamisliti da u gradu nema niti jednog kina, ni diskoteke! Možeš biti nadaren za ne znam što, al' nema nikakve mogućnosti. Normalno je da takve sredine postanu leglo narkomanije, ljudi tamo teško žive... Da, narkomanija je sredinom osamdesetih godina bila glavni društveni problem u Vinkovcima. Naravno da ni Majke nisu ostale imune na to, a posebno pevač Goran Bare, koji povodom toga kaže: Dečki mi pričaju neke stvari koje smo radili, oni i ja, ali ja se malo toga sjećam. Tako sam živio, posebice '90, '91, '92, potom je '93 bila jedna pauza, zatim '94 i tako dalje. Zbilja sam živio odvratno, na ništa nisam mislio osim na gluposti i to se odrazilo. Tačno, odrazio se takav život na Bareovo psihofizičko stanje, ali i na njegove tekstove. Uzmimo za primer pesmu Ona je kao heroin, takođe iz ranog perioda Majki: Ona je kao heroin/Ona me je pokidala/I više ništa ne vidim.
 Goran Bare
I pored neizvesne sudbine benda koja neprestano visi o koncu, Majke dobijaju poziv od zagrebačkog nezavisnog izdavača Zdenka Franjića da snime kasetu. Tako se 1987-e za etiketu Slušaj najglasnije pojavljuje izdanje koje je u diskografiji Majki poznato kao nulti album. U četrnaest kratkih pesama vinkovački momci predstavljaju tadašnjoj muzičkoj javnosti svoje viđenje rock'n'rolla: agresivni, prljavi rhitm&blues na tragu bendova MC5, Steppenwolf, Stooges, i New York Dolls. Tadašnja postava Majki je izgledala ovako: Bare (vokal), Korozija (bubnjevi), Kilmister (bas), Duspara (gitara) i Pokrovac (gitara). Ubrzo Marin Pokrovac odlazi u London i grupa prestaje sa radom. Vrativši se iz Londona, Pokrovac ponovo okuplja bend, ali već sledećeg dana, dok je išao na probu, Marin pogiba sletivši autom niz reku.
Bend nastavlja sa radom, te krajem 1990. izdaje svoj prvi album Razum i bezumlje za nezavisnu etiketu Search&Enjoy Aleksandra Dragaša i Ante Čikare. U tekstu koji je pratio reizdanje ovog albuma iz 1997-e, Dragaš će o Majkama reći i ovo: ...kada sam se zakačen na njihov vatren, agresivan, oštar, prljav i bolno glasan rock'n'roll odlučio sve što imam uložiti u njih, za mnoge oko mene taj čin je bio više bezuman nego razuman potez. Zvuk benda je na ovom albumu unapređen: neke od pesama sa nultog albuma ovde zvuče teže, slojevitije i psihodeličnije. Primećuje se muzička evolucija benda, koja će postati njihova glavna karakteristika u narednim godinama. O simbolici imena albuma Dragaš će reći: Naslov same ploče, Razum i bezumlje ne samo da je bio više nego vjeran opis tadašnjeg stanja grupe Majke, nego je gotovo životinjskim instinktom nanjušio krvavu dramu koja nam se spremala, a vrijeme je pokazalo da je isti naslov prilično točno predskazao sve ono što se s grupom Majke događalo u narednim godinama burne karijere. I u naslovima narednih albuma bend će pokazati talenat za prikazivanje kako sopstvenog, tako i stanja u kojem se društvo nalazilo.
Paralelno sa radom u Majkama, Goran Bare kreira sopstveni alter-ego pod imenom Hali Gali Halid i peva parodije narodnjaka uz pratnju vinkovačkih muzičara. Evo kako Bare objašnjava nastanak ovog projekta: U periodu kada Majke nisu radile, ja sam se dosađivao kod kuće. U to vrijeme sam slušao rock i narodnjake. Tako sam jednom prilikom zapjevao Halida Muslimovića uz Stooges-e i vidio da se harmonijski slažu. Rekao sam tada sebi: "Hej, pa zašto ja ovo ne bih napravio?!" I tako Hali Gali Halid 1991-e za Slušaj najglasnije izdaje EP Vo-zdra na kojem su se našli hitovi Ne pitaj me i Hajde da se drogiramo. Kada ga je tokom snimanja ploče producent Denis Mujadžić pitao ko je u stvari Hali Gali Halid, Bare mu je odgovorio: To je sumrak-biće koje se spustilo negdje u okolini Brčkog! Iako zamišljena kao teška zezancija, ova parodija je vrlo dobro predvidela muzički pravac koji će se razviti u devedesetim: turbo-folk.
Omot EP-a Vo-zdra Hali Gali Halida
U trenutku kada su se Majke spremale da svoj
dotadašnji kultni klupski status pretvore u masovnu popularnost, dogodio se rat. Tako su Majke, uz mnoge odlične bendove sa
područja bivše Jugoslavije, ratom ometene u razvoju. Ivica Duspara se zaredio u hram Hare Krsne, dolazi do svađe između njega i
Barea i bend se privremeno raspada. Duspara osniva bend Matchless gift kojem je glavna inspiracija učenje Hare Krsne, a za to
vreme Bare pokušava da se oslobodi heroinske zavisnosti.
1992-e Majke se ponovo okupljaju: Koroziji i Bareu
se pridružuju basista Jurica Nižić, kao i osamnaestogodišnji gitarski vunderkind Zoran Čalić, bivši član vinkovačkog benda Pokvarena
mašta. 1993-e pojavljuje se album Razdor izdat za T.R.I.P. Records, podetiketu Croatia Records-a. Ovaj album bitno menja poimanje
rock'n'rolla na ovim prostorima. Uočljivo je koliko je Zoran Čalić svojim sviranjem unapredio zvuk benda na ovom albumu.
Hendriksovski groove koji on forsira zaista razdire, a psihodeličnost njegove svirke savršeno se uklopila u teško svarljivi
zvuk Majki. Sav u agoniji, Bare će otvoriti ovaj bolni album stihovima: Ja sam momak iz proklete kuće/Lijen i nervozan,
glup i otrovan/Ja sanjam i čekam sve/Krvarim od dosade. Pesme kao što su Krvarim od dosade, Mršavi pas, Budi ponosan, Bez pameti
postaju himne jedne generacije izranjavane u krvavom ratnom vihoru poslednje decenije prošlog veka. Izrazivši na autentičan način
blues jedne nepodnošljive dekade, Razdor je postao nešto najbolje što je urađeno u rock'n'roll-u devedesetih na ovim prostorima.
1994. pojavljuje se album Milost za izdavačku kuću
Heroina, na kojem zvuk benda evoluira ka boogie rock-u. Po prvi put su korištene klavijature, produkcija je mnogo ispeglanija,
pa se stiče utisak da su Majke napravile komercijalni kompromis. U bendu su opet basista Kilmister, kao i Dujma, gitarista iz
postave Majki sa albuma Razum i bezumlje. Iako u svirački nikad jačem sastavu, bend je opterećen unutrašnjim trzavicama.
Bare napušta grupu, a u javnosti se obračunava sa njenim ostatkom i odriče se većine pesama sa Milosti. Tako će u jednom
intervjuu reći: ...a pjesma Želio bih da si tu je gora od svog smeća koje se u poslednjih nekoliko godina pojavilo na splitskom
festivalu! Evo nekoliko stihova iz te pesme: Ja sanjam taj san/koji nikada zaboraviti neću/U njemu smo ti i ja/i sva moja sreća.
Bare nije bio daleko od istine - tekst zvuči zaista patetično u najgorem smislu te reči!
Majke na albumu Vrijeme je da se krene, 1996.
Krajem 1995-e Bare doživljava ličnu i porodičnu
tragediju: od prekomerne doze heroina umire mu supruga Mirjana i ostavlja ga sa jednogodišnjim sinom Miranom. Uprkos teškom stanju
u kojem se nalazi, Bare okuplja novu postavu Majki sa Kilmisterom, Čalićem, drugim gitaristom Krunom Domaćinovićem i Čakom na bubnjevima
i kreće u stvaranje novih pesama. Sredinom 1996-e pojavljuje se četvrti po redu album, pod nazivom Vrijeme je da se krene, u izdanju
Jabukatona. Ptica Feniks ne samo da se može ponovo roditi iz sopstvenog pepela, ona može pevati, i to lepše nego ikad! Mnogi su uticaji
primetni na ovom albumu: od countrya, bluesa, preko tex-mexa, do hard rocka i punk rocka. Primetan je zvuk klavijatura i klavira, kao
i pedal-steel gitara. Ovo je album vrlo intimne, ispovedne atmosfere, na momente rafiniranog, ali i dalje oštrog zvuka. Bare u intervjuu
koji prati izlazak albuma izjavljuje kako je za jednu noć napisao osam tekstova za album: U jednoj noći - osam komada, Isuse moj! Prije
sam ja tu nešto drugi dan uljepšavao, ali sada sam ostavio kako je, sirovo, onako kako je napisano. Majke sa ovim albumom ostvaruju
ključni uspeh kod kritike i publike koji krunišu velikim koncertom u zagrebačkom Domu športova aprila 1997-e, koji je ovekovečen na
albumu Život uživo.
 Koncert Majki u Domu športova, april 1997.
1998-e bend izdaje peti studijski album pod nazivom
Put do srca sunca, za izdavača Jabukaton. Ovaj album predstavlja još jedan muzički pomak u karijeri Majki: korišteni su duvači, kongas,
pedal steel gitara, hammond itd. Na dodeli muzičke nagrade Porin u Makarskoj 1999-e nastup Majki je prekinut posle deset minuta, jer
Bare nije mogao stajati na nogama. Posle ovog incidenta Zoran Čalić napušta bend. Evo kako Bare komentariše gubitak Zorana Čalića:
On je bio autor glazbe na zadnjem albumu. Do tad nije bio autor svih. Tako da možemo gledati i s te strane da što se tiče toga nekog
glazbenog autorstva nismo ništa izgubili. Pošto ovaj zadnji abum i nije nešto glazbeno, što ja znam, nešto maksimalan...
Čalić se nakon razlaza sa Majkama seli u Sloveniju i tamo se pridružuje bendu Holder. Kasnije će za hrvatsku štampu izjaviti:
Jednostavno, u to vrijeme je meni situacija djelovala dosta mračno i u Zagrebu i u Hrvatskoj. Želio sam otići i puno dalje (preko bare),
ali sudbina je htjela da to ne bude tako daleko... Osjetio sam i jedno olakšanje jer je do tada bilo dosta napetih trenutaka.
No, nakon nekog vremena počeo sam raditi nove stvari i profesionalno opet krenuo iz početka, tj. nule. Sa grupom Holder Čalić je izdao
album Daleč stran je sodni dan.
2000-e Bare najavljuje prekid rada grupe i
početak solo karijere. Početkom 2001-e godine pojavljuje se album Izgubljen i nađen, na kojem pored Barea učestvuju Krunoslav
Levačić (bubnjevi), Dubravko Vorih (bas), Alen Kraljić (gitara), Davor Rodik (slide gitara) i mnogi drugi izvrsni muzičari,
okupljeni pod imenom Plaćenici. Zvuk na albumu se kreće od bluesa, preko countrya, gospela do tex-mexa. Ovde nije ostalo ništa
od žestine i energije Majki, što je i bio Bareov cilj. Evo šta on kaže o novoj stranici u njegovoj karijeri: To što sam ja
doživio od svoje dvadesete do trideset i treće, dio je mog života koji je naprosto morao završiti. Takvim životom više ne
živim i stoga se ovo što sada radim ne može usporediti s onim što sam radio sa Majkama... Oni na mene gledaju kao na nekog izdajnika,
a tako će me vjerojatno gledati i većina publike. Ipak, ovaj album prolazi odlično i kod publike i kritike, te predstavlja Barea
kao značajnog kantautora na hrvatskoj muzičkoj sceni. Slede albumi 7 iz 2003-e i Srce iz 2006-e koji nisu postigli uspeh Bareovog
solo prvenca. Album Srce nije ni doživeo dostojnu promociju, pošto se Bare razišao sa Plaćenicima, iz razloga što su oni,
po njegovim rečima, počeli u potpunosti opravdavati svoje ime. Za to vreme Čalić, koji se vratio u Zagreb, zajedno sa Kilmisteom
i bivšim članovima grupe Kojoti, Alenom i Marijom, osniva bend Elektrobuda sa kojim ostvaruje kratkotrajni proboj na hrvatskoj
rock sceni.
Početkom 2007-e Majke se opet okupljaju i
održavaju niz koncerata u Hrvatskoj, a i šire. Publika sa prostora bivše Jugoslavije je sa oduševljenjem prihvatila njihovo
ponovno okupljanje. Danas, posle svih dešavanja unutar i oko Majki, teško je predviđati budućnost ovog benda, jer nas je istorija
naučila da je to vrlo nezahvalna rabota. Možda je najbolji odgovor na to dao Goran Bare kada su ga u jednom intervjuu pitali Dokle
Majke?: Što ja znam, dokle ide - ide. Kada budemo svirali samo za jednog čovjeka, onda ćemo reći: ajde i ti izađi van, mi sada
sviramo sami za sebe. Ili se pridruži nama, sviraj malo s nama?
Bojan Samson
Fotografije i većina podataka za tekst preuzeti sa sa sajta Majke-neslužbene stranice, majke.20m.com.
|
|
Cheap Reseller Hosting 
