ex-nihilo - časopis za intermedijalnu komunikaciju, kulturu i umetnost


Frida Kalo (1907–1954)
	Frida Kalo je jedna od najpoznatijih slikarki svih vremena, ali i jedna od najvećih revolucionarki u umetnosti uopšte. Predstavnica meksikanizma, slikarka je opsednuta sa
svojom tehuanskom kulturom. Borbena, erotična i strasna ona sve prikazuje u slici, posebno u slavnim autoprtetima. Ipak njen život su najviše obeležile dva događaja nesreća, zbog koje je postala nepokretna neko vreme i poznanstvo sa slikarom Diegom Riverom. Sa Riverom Frida je imala turbulentnu ljubavnu vezu, koja snažno utiče na njeno slikarstvo, veoma lična ona svoja osećanja iskazuje kroz kist. Teme samoće, ljubavi, strasti, smrti vešto su detaljisani u metaforamakoje zrače jednom okrutnom lepotom. Najpoznatija dela su: Autoportreti, Balada o revoluciji, Moja je haljina tamo obešena ili New York, Moje rođenje i Dvije Fride.


Gustav Klimt (1862–1918)
	Gustav Klimt je jedan od glavnih predstavnika secesije, umetničkog pravca koji je delovao krajem 19. veka. Poreklom iz Austrije, Klimt dolazi iz mešovitog braka, a i sam je imao veliku
porodicu čak 14-oro dece. Njegovo slikarstvo je najpoznatije po svojoj erotici i dekorativnosti. Uvek intrigantan Klimt koristi širok spektar boja i motiva, ali ženski portreti su njegova osnovna forma. Erotika kod njega je naglašena ali ne golotinjom, već diskretnom prikrivenošću. Motivi su uvek dekorativni i u funkciji dela, punog kolorita i sitnih detalja koji često imaju metaforički značaj. Neke od njegovih najpoznatijih slika su: Poljubac, Medicina, Filozofija, Judith i Holofern, Portret Emilie Flo'ge.


	POJAM NAKITA U UMETNOSTI FRIDE KALO I GUSTAVA KLIMTA Dragana beše naga, ali je, znajući me, Zadržala svoj zvonki nakit, i njeno lice Likovalo je gordo, svo ozareno njime, Srećno ko što su katkad mavarske robinjice. Šarl Bodler Nakit Nakit je jedna od najstarijih ljudskih tvorevina, nastala još u kameno doba dobija magijsko - religijski karakter. Retko kad je nakit postajao predmetom umetničke obrade, smatran dekorativnim i trivijalnim, njegova svrha se svela samo na onu upotrebnu. Ipak, nakit uvek govori nešto više kako o nečijem stilu tako i o identitetu, a u današnje doba o statusnom položaju. Postoji duga istorija nakita kao jedne zasebne umetnosti, koja svoje zlatno doba postiže kod Egipćana, a kasnije postaje jednostavniji do umetnosti stvaranja bižuterije. Ipak u umetnosti nakit je uvek ekstravagantan, bilo u funkciji metafore, nacionalnog identiteta, erotizma, jedno je konstantno on je uvek lep. Upravo njegovu lepotu umetnici su koristili da iskažu svoj osećaj za estetsko i često ga stavljajući u prvi plan kao nešto najupadljivije. Pošto je nakit njačešće ženski ukras, ne čudi što su ga žene uzimale kao umetnički objekat za obradu, svu njegovu lepotu nam je prikazala najviše Frida Kalo. Jedna od najvećih predstavnica meksikanizma u slikarstvu, njen nakit je višeznačajan. Poznata po svojim autportretima nijedan skoro nije zablesnuo bez nakita, tu su uvek minđuše, ogrlice, prstenje, ukosnice, broševi skoro kič prenatrpano ali uvek lepo. Njen nakit nije samo dekorativnog karaktera, iako se često savršeno uklapa u kolorit slike, već je deo njenog nacionalnog identiteta.Često u potrazi za vlastitim identitetom ona prati istorijske tragove svog nasleđa, tako da njen nakit često ima mitski karakter. Fridina majka je bila špansko - indijanskog porekla, dok je otac bio mađarski Jevrej, mešavina paganskog i civilizovanog. Svoje ja Frida izražava alegorijski tako da u slici Autoportret posvećen dr. Eloesseru na glavi nosi cveće a kao minđušu malu ruku, dok je ogrlica napravljena od trnja, što upućuje na njenu patnju. Pošto je imala tešku nesreću i provela mnogo vremena pod hirurškim nožem, slika je veoma jasna. Interesantno je da kad slika druge ljude, uglavnom žene, ne koristi toliko nakita i time ih obezličuje, sa malo boje, za razliku od svojih autoportreta. Topos trnovite ogrlice je čest kao metafora za bol, jer kod slikarke nema dekorativnog karaktera skoro ništa na slikama. Pitanje nakita, šta sve može da bude nakit da li on ima striktnu formu i koliko se sa njegovim pojmom možemo igrati Frida Kalo oblikuje u svojo slici gde joj je ogrlica njena kosa i predstavlja njenu tugu i ugušenost zbog nesrećnog ljubavnog života sa Diegom Riverom. Uvek posvećena ženstvenosti, čak i kad slika maske one su bogate prstenjem, ali najčešće na njenim autoportretima vidimo tehuanski nakit koji joj je D. Rivera poklanjao. Čak i kad nisu bili zajedno ona ga je slikala kao simbol njihove večne povezanosti. Frida Kahlo, Self-Portrait with Monkey, 1938. Još jedan umetnik je bio okupiran toposom nakita Austrijanac Gustav Klimt. Ipak za razliku od Fride on nakit koristi čisto u dekorativne svrhe. Jedno imaju ovo dvoje umetnika zajedničko a to je iskazivanje telesnosti, ali ne čiste nagosti, već one estetske koja je puna boja i oblika.Nakit ovde daje specifičnu notu i u centru je pozornosti, Klimtova slika Judith i Holopherne je sva u zlatu, posebno pozadina, ali svu ženstvenost pokazuje najbolje njena zlatna ogrlica, tako da i pozadina postaje nakit, ali druge vrste. Pozadina je nakit čitave slike. Klimtova omiljena boja je bila zlatna, tako da i u detalju Hygeia iz poznate slike Medicina imamo temu ogrlice koja više liči na okovanost vrata sa uzdignutom ženskom glavom. Kao poseban detalj ističe se zlatna zmija koju žena drži u ruci za koju se ne zna da li je živa ili samo figura, ali svakako nosi jednu biblijsku konotaciju ženske erotične demonilikosti. I ovo se može posmatrat iz aspekta nakita kao nečega što obiluje erosom afrodizijačkog karaktera. Gustav Klimt, Hygeia, Detail of Medicine, 1900-1907. Šarl Bodler je to najbolje znao kad je napisao pesmu Nakit gde je to ono što krasi ženu, ali i ono šta ističe njenu osobenost. Posmatrana kao erotski objekat , gola ona je ipak ukrašena, tu za posmatranje. U jednom delu cela pesma postaje jedna slika žene sa zvonkim nakitom, što je uprvo prednost pesme da nam prenese zvuk. I kao da taj šum nakita daje jenu drugu dimenziju pesmi, pooštrava erotičnost, fetišizira samu telesnost. I samim tim pesnik je postigao svoj željeni cilj, plastičnost cele pesme koju upotpunjuje zvuk nakita. Iako cela pesma obiluje sa seksualnošću i sa njenom napetošću, naslov pesme je nakit što znači da je upravo to erotizovani objekat. Današnja umetnost ne uzima nakit kao predmet umetnosti, već od njega prvi umetnost, ali takođe diže granice koliko i šta se može smatrati pod pojmom nakita. Ipak još od paganskih dana on nije izgubio svoju magijsku funkciju samo je danas estetski dekorisan. Njegova povezanost sa seksualnošću je neosporna što nas još jednom povezuje sa paganskim , jer su na taj način žene zavodile i zbog toga bile zavođene. Ali da nakit prevazilazi pojam ukrasa i postaje ozbilno estetsko pitanje je neosporno. Danijela Vukašinović