|
RADOMIR MAJKA LAZOVIĆ
Radomir Majka Lazović rođen je 1980. godine u Beogradu gde sa promenjivim uspehom studira više fakulteta. Piše krake priče, pozorišne kritike, poeziju. Objavljivao je većinom na internetu. Njegove radove možete naći uglavnom na sajtu www.bundolo.org. Siromašan je i nasmejan. Voli da vidi crteže Malog Vlade Iz Kraja pored svojih tekstova.
Oluci i slivnici
Strpljivi haiku
dok čekam,
ništa ne ostaje da radim,
u međuvremenu
Vrteška
Zamoli prodavačicu sladoleda da ti ohladi pivo dok ti sediš na klupi, u parku.
Ako odbije, budi uporan,,, insistiraj.
Probaj da joj pretiš…. Ako pomene šefa, škrgući zubima.
Smeškaj joj se. Ponudi se da je častiš sladoledom.
Nađi devojku.
. . .
Hrani mačke u ulazu zgrade. Daj im ostatke ručka i sipaj im mleko u izvrnute piksle.
Možda se neka omaci.,,, Pazi na male mačiće i igraj se sa njima. Tepaj im, i zadirkuj mjaukajući.
Razmnožiće se i kenjati po stepeništu… Komšije će se žaliti. Oteraj ih u pizdu materinu.
Postani poznat u kraju.
. . .
Pronađi smisao u kori banane. Potraži je u đubretu. Izvini se što je bačena i zamoli za drugu šansu.
Nađi joj mesto na polici kraj razbacanih diskova i gledaj kako crni. Gledaj je kako truli i suši se. Mozda će početi i da smrdi.
Probaj da prevedeš njen smrad na esperanto i slušaj je.
Postani joj najbolji prijatelj.
Otvori se.
Sutra
Probudio sam se. Otvorio sam oči i pomislio kako ne mogu da se setim sna.
To mi je bilo već treći put jutros, ali da sam se ovaj put i definitivno probudio, znao sam po tome što mi je miris kafe vec bio u nozdrvama.
Normalno, niko mi je nije skuvao i isporuchio u krevet, ali zelja je valjda dovoljna.
Probudio sam se i skuvao kafu.
Ni za trenutak nisam pomislio kako mi ne valja ta navika da se nalivam njome od ranog jutra.
Dok sam srkao, zamishljao sam današnji dan u svom idealnom obliku.
Video sam sebe kako ispunjavam sve obaveze koje sam zadao.
Obzirom da patim od neurastenije to i nije bilo mnogo.
Uglavnom sjutra nemam dovoljno energije ni da se umijem, pa mi i misli prate to telesno stanje.
Kako sam se samo obradovao kada sam u medicinskom leksikonu saznao za neurasteniju.
Neurastenija je znachila da nisam lenj, da nisam neambiciozan, da nisam pomirljiv, vec jednostavno bolestan.
Bolestan od neizlečive bolesti kojom me je usud nepravedno prokleo.
Kako to samo zvuči super kada vam se provodi dan u krevetu po govnjavom vremenu.
Probajte! Kao nekada kad zbog temperature 36,9 niste odlazili u školu. I tako stalno.
Uvek.
Mali problem je to što kako dan odmiče i besmisleni umor jenjava.
Predveče mi je životna želja već uravnotežena, ako ne i prejaka. Želim da idem napolje da se igram i družim sa ljudima.
Ambicije već naviru, i ja bih hteo da postanem mnogo bolja osoba nego shto jesam.
Eto ako me znate, sigurni ste kako bih mogao daleko da doguram, samo da se posvetim jednoj stvari. Potrebno je samo izabrati.
Srećem ljude predveče i pričam sa njima. Menjamo iskustva. Oni mi pričaju shta rade, a ja njima šta bih mogao i šta cu sutra da uradim. Tako je lako.
Samo mala istrajnost mi je potrebna i moj nesumnjivi intelekt ce prevazići svaku prepreku.
Popijemo po koju i nastavimo priču. Nastavimo do duboko u noc jer ja nisam umoran.
Spreman sam i jedva chekam da se sutra bacim na sve što sam razradio sa svojim sagovornicima. Ja sam zanimljivo društvo jer znam da slušam i uvek dajem konstruktivne ideje. Moji prijatelji se osecaju kao da sam u srcu problema, i nije im jasno kako do sada nemam bar sličan posao kao i oni.
- Živeli.
- Oćemo po još jednu.
Dvoumim se jer sutra bih baš mogao da krenem. Da počnem. Da se aktiviram. Al' nije u redu da odbijem drugara koji me, eto, uvodi u priču. Mozda ćemo danas, sutra raditi zajedno.
Polako ja počinjem da zovem ture i moj prijatelj bi kući. Umoran od posla, opijen od nenadanog alkohola, pita me zar ne bih i ja pošao. Već je kasno i ako mislim da mu se javim sutra ujutru da zajedno pogledamo taj projekat, zar ne želim i ja da budem svež. Naravno da želim, kao da mu moj pogled ispod oka govori, i upravo zato ću ga okrenuti, prekosutra.
Mislim da još jedan dan nije ništa strašno, a i ja sam bolestan, pa se bojim da bi trebalo da prebolim, odležim.
Prekosutra svakako.
Lezem da spavam i zadajem si sutrašnje aktivnosti. Spisak je dug, ali za mene to nije ništa. Sutra iskorišćavam onaj potencijal koji ste videli i sami u meni.
Sutra, koliko je.
|
|
