|
KNJIGA PODRŠKE URBANOM DUHU
Vladimir Nedeljković, Devojčice i dečaci sa Dunava, Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2008.
 Mića Jokić: "Idemo tako Tišma (Slobodan Tišma) i
ja u košulji na cvetiće, a iza nas viču: 'Pederi, pederi!';
Tišma, da ih iznervira, u'vati me podruku".
(odlomak iz knjige)
U poslednje vreme česte su knjige koje se bave novosadskim rock'n'rollom - nakon NS Ro(c)kopedije Bogice Mijatovića i Novosadske punk verzije Save Savića & Igora Todorovića, nedavno se pojavila knjiga Devojčice i dečaci sa Dunava autora Vladimira Nedeljkovića. Ovaj pančevački rok muzičar i novinar, koji od 2003. godine živi u Novom Sadu, napisao je istorijat o nastanku rock'n'roll kulture u vojvođanskoj metropoli. U podnaslovu ove knjige stoji da je ona Prilog istoriji urbane kulture grada Novog Sada 1962-1972. Zaista intrigira činjenica da se kulturnom istorijom Novog Sada bavi neko ko u njemu živi tek poslednjih pet godina. Ipak, kada se zna da je pored jednog albuma, Nedeljković objavio i istorijat pančevačkog rock'n'rolla, postaje jasno da se radi o velikom zaljubljeniku u ovu muziku. Ako uzmemo u obzir da širom bivše Jugoslavije postoje ljudi koji izuzetno cene i vole novosadsku kulturu i umetnost (npr. Marko Brecelj, koji je prvi prepoznao vrednost kultnog novosadskog benda Luna i omogućio mu snimanje albuma), shvatićemo da je ta kultura u suštini internacionalna, kosmopolitska i da pripada svim ljudima dobre volje.
A upravo je to jedna od ideja ove knjige: da pokaže povezanost tadašnjih globalnih muzičkih i kulturnih strujanja sa ovim našim, lokalnim, a pre svega novosadskim. I kao što je početkom šezdesetih godina prošlog veka novi muzički pravac poznat kao rock'n'roll u njegovoj domovini Engleskoj bio dočekivan sa, najblaže rečeno, velikom rezervom od strane establišmenta, tako je prolazio i u našoj zemlji. O tadašnjim prilikama u Novom Sadu dovoljno govori Nedeljkovićeva prva rečenica u knjizi: Drugi svetski rat se u Novom Sadu simbolično završio tek 1964. godine. Urbani duh ovog grada tih je godina bivao ozbiljno narušavan nečim što Slobodan Tišma naziva urbanističkom katastrofom i što se, po njemu, finalizuje u današnjem vremenu. To ubijanje gradske arhitekture bilo je najočitiji primer hipokrizije sistema. Zato ne čudi činjenica što su dugokosi akteri novih muzičkih strujanja bili šišani nasred novosadskog centra od strane lokalnih čuvara reda, ili bili dočekivani sa povicima: Pederi, pederi!
Nedeljkovićeva knjiga nam pokazuje koliko je novostvorena rock'n'roll kultura promenila razmišljanja tadašnje novosadske omladine i pokrenula je u kreativnom smislu. Zaista raduje činjenica da su se mnogi čuveni novosadski umetnici i kulturni radnici našli u ovoj knjizi kao lokalni akteri jednog globalnog fenomena koji je u najpozitivnijem smislu potresao svet polovinom prošlog veka. Tu su, između ostalih, novosadski konceptualisti koji su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih delovali pod uticajem rock'n'roll filozofije: Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Slavko Bogdanović, Miroslav Mandić, Peđa Vranešević, Branko Andrić Andrla, Božidar Mandić i dr. Zatim, u ovoj knjizi možete saznati o uticaju Radio Novog Sada na razvoj novosadskog rocka, kao i njegovih čuvenih disk džokeja od kojih mnogi i danas deluju na novosadskoj kulturnoj sceni: Mića Jokić, Vitomir Vita Simurdić, Anđelko Maletić Čupko, Karolj Kovač, Bogomir Bogica Mijatović i mnogi drugi. Ako vas interesuje uticaj redatelja Želimira Žilnika i njegovih crnotalasnih filmova na razvoj rock kulture u vojvođanskoj metropoli, poglavlje pod nazivom Pljuni istini u oči vam nudi obilje informacija o toj temi. Isto tako, ako želite saznati o načinu na koji su šedesetih godina pojedini lokalni listovi pisali o rock'n'rollu, u ovom istorijatu ćete naći mnoštvo novinskih isečaka iz tog doba. A ako opet tragate za informacijama o progonima progresivnih gradskih umetnika, pre svega novosadskih konceptualista i Želimira Žilnika od strane establišmenta i ulozi pojedinih kulturnih radnika u toj raboti, knjiga Devojčice i dečaci sa Dunava će vam zasigurno pomoći u takvoj potrazi.
Primetio bih na kraju da je osnovni kvalitet Nedeljkovićeve knjige taj što nam mnoštvom informacija, izjava aktera, anegdota, novinskih isečaka i fotografija pokušava preneti duh jedne epohe koja se pokazala kao ključna za razvoj urbanog i kosmopolitskog duha Novog Sada. Činjenica da je u potrazi za tim duhom Nedeljković krajnje ličan i da se nedvosmisleno odredio u vezi mnogih neprijatnih tema u ovom istorijatu, može predstavljati samo dodatni poen za njega i njegovu knjigu. Sigurno je da će Devojčice i dečaci sa Dunava biti odličan podsticaj za nastanak sličnih knjiga koje će se baviti kako razvojem novosadske, tako i razvojem urbanih kultura drugih gradova na ovim prostorima.
Bojan Samson
|
|
